Svi mi   žudimo  za  mirnim životom  i  trudimo se  da  naši voljeni, a naravno i  mi  budemo   bezbedni.

Moj  dom,   moja  tvrđava!

Zgrožavamo   se  čak  i  od  pomisli  na  to,  da  nekompetentni  ljudi   obiju   naš dom  i   da   razore  naš životni prostor.

U  našem stanu ne  štitimo samo  naše  pokretne  imovinske  predmete,  već   nas  okružuje  mnoštvo ličnih sitnica, uspomena. Ukusno  uređeni  dom je  u  suštini   deo  naše  komforne zone.   Baš zbog toga  mnogi  nakon   provale   ne  tuguju  isključivo  zbog  gubitka  svojih vrednosti (gotovina,   slike  itd.),  već  doživljavaju  to  kao  lično  poniženje i  povredu  intimnog  životnog prostora.

I kao  imućni treba  da  živimo suzdržano

Danas, kada  već kriminal i   beskrupuloznost  čine  skoro  sastavni deo svakodnevnog života,   vredi  osvešćavati  reflekse  samoodbrane, da  ne bismo postali  žrtve.

Perfektnu   bezbednost  naravno  u  praksi  nikada  ne  možemo postići,   međutim ono  što je  u našoj moći, to  moramo da  učinimo.

Upadljiv,  samopokazujući, bahat način života,  „ko  sam, šta  sam" nam se  veoma  često  osveti.  U današnje  vreme je  već  skoro simptom  našeg  doba,  da se  neki  trude  da  pokazuju  više  i zbog  toga  su  spremni  na  sve.   Mimo svoje snage  kupuju luksuzna  kola,  samo da  bi  održali  omamljujući osećaj    da  pripadaju  gornjem  sloju.  Jeste, međutim  pored  kupovine  veoma  skupih  kola ne ostaje  dovoljan  materijalni   izvor i pažnja   na   bezbednosne   uređaje  motornog vozila  i garaže i  nakon toga  naravno  dolazi  do problema.

Život  na  visokoj nozi  ne utiče  šokirajući samo na   zavidnu rodbinu  i komšije,  već može  da  pobudi   pažnju  i   određenih   kriminalnih grupa.  Ukoliko  ne  želimo da  dospemo   obavezno  u vidokrug    kriminalnih  grupa,  vredi  da   vodimo  malo decentniji  način života.

Upozorimo i našu   decu da  budu pažljiviji

Svrsishodno je obratiti pažnju  na  to,  sa  kim  četuju naša  deca  u  pubertetu a  posebno  o  čemu.  Ne  škodi  ako  osvestimo  kod  naše  dece,  da preko  interneta  ne  razgovaraju  ni  sa  preko   ljubaznim  strancima  o  poverljivim  podacima,   odnosno  da  ne    daju  po mogućnosti  nikakve    informacije  o  porodici, odnosno  o  materijalnim  okolnostima   porodice.   Isto to važi  i na običaje  mobilnog telefoniranja  naše  dece  u  tinejdžerskom dobu.

Određeni krugovi  se  trude da pomoću raznovrsnih  trikova  istražuju  naš stan.  Neki  ljudi   daju  ponude irealno visoke  vrednosti za  nameru kupovine vašeg stana,  a  vi  stan niste  ni oglašavali.  Iza toga  se  skriva  ona  zadnja  namera,   da  čuvši  besvesno  visok iznos omekšate i da  pustite  osobu  u  stan.   Kada  „drago  lice"  uđe   u vaš stan,  neupadljivo može    da  proceni, da  li  posedujete  alarm, u kakvom su  stanju  brave,  da  li  imate  sigurnosne  brave  na  vratima,  da  li  imate  zadnji ulaz  sa strane  terase i tako dalje.  Neki se  predstavljaju  kao  dalji rođaci, da  bi nakon toga  bez  problema  istražili  vaš stan.   Zaista  profesionalni,   mogu da se  predstave  kao  novinari,   misionari ili  saradnici humanitarnih službi. S toga vredi  razviti  urođeni  instinkt i sa odgovarajućom pažnjom  primiti  strance  koji  stižu  bez  prethodne  najave.

Zato  ne  treba  ni da  preterujemo  -  i u  ime  drugih muškaraca  molim to  od  dama  -  umorne muževe  koji  kasno stižu kući,  molim vas  pustite  unutra!

Posebno je  svrsishodno  da  našu  poveću decu  pripremimo  za  takve  situacije,   kada  ih privremeno  ostavljamo  same  kod  kuće.  Bilo  ko  da  zvoni   ne  treba  automatski  da  otvaraju vrata,   prvo treba  da  se  uvere,  ko stoji ispred  vrata.   Ako  na  vratima  nema  „špijunke",   tada  glasno treba  da  pitaju  „Ko je?"

Ako   se  stranac  raspituje  o tome „Da  li je tata kod  kuće?" - a  ni tata  ni mama  nisu kući  -  dete treba da  reaguje  na  sledeći  način:

„Tata spava  i  zamolio me  je  da  ga  ne  probudim, jer  će tada  biti  veoma  ljut!"

Ćutanje  je  zlato

Kao  zlatno  pravilo važi,  da nikome  ne  pričamo  o tome,  kako  funkcioniše naš  sistem alarma  za  stan,  ili  kako   je  u  zidu  sakriven  sigurnosni  sef  ili   skriveni novac.  U  slučaju  neočekivane  provale   ili  nestanka  novca   lako možemo  da  povežemo    takvu  osobu   sa događajem,  koja  inače  nema  nikakve  veze   dešavanjem.

Zato  još jednom naglašavam,   da  o  posebno  važnim  vrednostima   po  mogućnosti  osim   užoj  porodici  ne govorimo  nikome,  pošto  može doći  i do gorih situacija  od  eventualnih provala.  Sumnja,  kvarenje  poverljivih  odnosa,  nastanak  jedne  vrste  paranoje   u vezi  naših prijatelja,  naše rodbine,  koji  su  inače  nedužni,  ali smo ih  samo  nesmotreno   uključili  u  naše  skrivene  tajne!

[ Nazad ]